Savremena endokrina hirurgija

Šta je minimalno invazivna tireoidektomija i po čemu se razlikuje od klasične tireoidektomije?

Osnovna razlika u odnosu na klasičnu tireoidektomiju je u veličini reza na vratu koji je kraći i iznosi oko 2-3 cm, pri čemu je i rez okolnih tkiva i mišića manji. Oporavak od ove operacije je mnogo brži pa pacijenti već posle nekoliko sati mogu da idu kući za razliku od klasične operacije, gde je dužina bolničkog lečenja nekoliko dana. Kod ove metode po pravilu nema postoperativnog drena.

Kada se posle minimalno invazivne tireoidektomije pacijenti mogu vratiti normalnim životnim aktivnostima?

Kako je trauma okolnih tkiva značajno manja, kod ove metode pacijenti se već sutradan nakon operacije mogu vratiti normalnim životnim aktivnostima.

Da li je potrebno previjanje i kada se obavljaju kontrole?

Nakon operacije na mestu reza je flaster, koji se skida posle jednog dana i nije potrebno dalje previjanje. Nema konaca koji se vade i pacijenti mogu normalno da se tuširaju. Hirurška kontrola je dve nedelje nakon operacije.

Da li je učestalost komplikacija manja kod ove metode?

Kod klasične tireoidektomije najčešća komplikacija je povreda nerva koji inerviše glasne žice, uglavnom je prolazna, ali u ređim slučajevima može biti i trajna. Kod minimalno invazivne tireoidektomije učestalost komplikacija je ista ili manja u odnosu na klasičnu operaciju.

Da li ste primetili da se naša planeta sve brže okreće, evo već smo na kraju druge decenije XXI veka? Ništa više nije isto, drastične promene u svim segmentima se sada mere godinama, a ne decenijama i vekovima kao pre. Pitanje je koliko smo toga svesni, koliko to primećujemo usled sve bržeg tempa života i dinamičnijeg protoka obilja informacija.

A ništa više nije isto. Ni telefoni, automobili, moda, klima, životne navike, muzika… Sve se promenilo. A hirurgija? Može li hirurgija u XXI veku da ostane ista kao u XX. Odgovor je jednostavan. NE. Kada uporedimo hirurgiju XX veka sa onom u XIX veku videćemo da je napredak bio ogroman. Napredak koji očekujemo u ovom veku i koji se već dešava pred našim očima će biti još progresivniji i na kraju će neko reći da je medicina u XXI veku dostigla granice koje su pre samo nekog vremena bile u domenu naučne fantastike.

Savremena hirurgija mora biti prilagodjena savremenom čoveku i ovom vremenu. I samo tada može biti funkcionalna i samo tada ima svoj pun smisao i kapacitet.

Šta sve danas definiše savremenu hirurgiju uopšte pa i hirurgiju štitaste žlezde?

Čovek današnjice živi brzo i nema vremena da odvoji više dana ili nedelja za ležanje u bolnici, ako se isti rezultat u dijagnostici i lečenju može postići i jednodnevnom hirurgijom. Zbog toga je JEDNODNEVNA HIRURGIJA uslov, ali ne jedini da bi se govorilo o savremenoj hirurgiji štitaste žlezde. Savremena hirurgija prati vreme u kome postoji galopirajući napredak nauke i tehnike.

Operacija štitaste žlezde se može uraditi uobičajenom konvencionalnom hirurškom tehnikom čije je osnove postavio Theodor Kocher jos pre više od 100 godina. Savremena hirurgija međutim podrazumeva nove metode hemostaze pre svega primenom harmojskog noža, unošenje svetla direktno u operativno polje primenom endoksopije, primenu neuromonitoriinga u cilju identifikacije rekurentnog živca.

Unošenjem svetla u operativnu ranu čime je omogućena bolja vizualizacija struktura koje se trebaju identifikovati i sačuvati, ostvaren je decenijski san svakog hirurga. Primena savremenih metod ahemostaze smanjuje krvarenje u toku operacije i rizik od postoperativnog krvarenja.

Osm toga smanjeno intraoperativno krvarenje omogućava bolju vizualizaciju, identifikaciju i prezervaciju rekurentnog živca i paratiroidnih žlezdi, čime se smanjuje rizik od nastanka komplikacija. Savremena hirurgija štitaste žlezde je u tolikoj meri usmerena na prezervaciju paratiroidnih žlezdi i rekurentnog živca da se može umesto termina hirurgija štitaste žlezde upotrebiti termin hirurgija paratiroidnih žlezdi i rekurentnog živca.

U hirurgiji oboljenja, koja ako se adekvatno operišu i leče, imaju čak i u slučaju tumora dobru prognozu, akcenat nije više na preživljavanju operisanih koji se podrazumeva, već u kvalitetu njihovog života posle operacije.

Ako pacijenti posle operacije trpe manji bol i imaju manji ožiljak, jasno je da je i veće zadovoljstvo ishodom operacije. Ne treba izgubiti iz vida  estetski momenat tim pre što se osobe ženskog pola nekoliko puta češčće operišu nego muškarci zbog oboljenja štitaste žlezde.

Manji ožiljak i manju bol omogućava MINIMALNO INVAZIVNA HIRURGIJA štitaste žlezde.

Ova metoda operacije upravo predstavlja budućnost koja je kod nas već počela.

Savremena hirurgija prati savremenu dijagnostiku koja je pouzdanija i dostupnija nego što je to bilo ranije pa se bolesti i promene u štitastoj žlezdi odkrivaju češće i u ranijem stadijumu bolesti.

Savremenom čoveku je zato data šansa da se operiše na vreme, kada su i rezultati lečenja najbolji, nekada i pre nego što se bolest ispolji. Operacije kod asimptomatskih pacijenata je jedna od najvažnijih karakteristika savremena hirurgije.

Ipak najvažnija odrednica savremene hirurgije mora biti nešto što do sada nismo pomenuli. Stručan, profesionalan, edukovan i uigran tim, jer hirurgija je timski rad.

Savremena hirurgija podrazumeva da operacije štitaste žlezde sprovode samo hirurzi usko specijalizovani za ovu oblast, jer je tada rizik od komplikacija najmanji a kvalitet rada u hirurgiji se meri procentom komplikacija. Hirurgija bi inače bila idealna grana medicine da ne postoji nešto što je prati a to su komplikacija.

U stručnim hirurškim rukama, komplikacije su retke i javljaju se kod manje od 0,5% operisanih. Ako se na vreme prepoznaju i tretiraju minimalno utiču na kvalitet života operisanih.